Scenarij za reklamu jednog tradicionalnog bombona nastao je u samo sat vremena. Inspiracija se pojavila nakon putovanja iz Njemačke i sjećanja na glasnu babu Anu.

- Firma mora ići naprijed! Jesi Mate vidio kako se to radi u Njemačkoj? Bili smo 3 dana tamo i jesi zapisao što su rekli?! Koristite agresivne metode – glas gore, glas dole, još jednom glas gore. Ruka. Čelo. I džepovi su puni love.

- Ma pisao sam. I što predlažeš? Da snimimo moju babu dok se dere s rive da ide brod?

- Ne. Plan je jednostavan!

- Baba?

- Ma kakva baba. Kaj je s tobom? Nema babe. Možda da stavimo nekog s brkovima. A?

- A što ćemo mi raditi šefe?

- Koliko si ti slatkiša stavio u sebe? Pitam te koliko si slatkiša stavio u sebe!

- Ma znam ja što ćemo mi raditi. Pa znam tko me i zašto me autom odbacio u Njemačku. I znam ono što ti ne znaš. Rijetko se dogodi, ali eto – danas mi je sretan dan! Nego šefe? Što ćemo mi s mojom babom?

- Tvojoj babi ćemo zalijepiti brkove, eto što ćemo!!! I njoj i tebi na usta! Platit ćemo glumce.

- Plaćat ćemo neke glumce? Pa oni imaju para. E šefe da je meni biti glumac…

- Oni znaju glumit vojnike, a ti se Mate ne znaš ni pravit da si dobar radnik…

- Nemojte tako šefe. Evo. Pustimo i moju babu. Imam ideju. Reko sam vam. Rijetko se dogodi, ali eto – danas mi je sretan dan! Nego šefe? He-he… Što ćemo mi s mojom babom?

- Babom kažeš?

- Ma šalim se šefe.

- U redu je Mate.  Pogledaj lijevo. Vidiš ono što dolazi?

- Što to šefe?

- Dolazi tvoj sretan dan!!! Imaš 2 sata da napraviš scenarij za bonbone koje nećemo ni moći imati na snimanju, jer su ti puna usta…

- Amamamaa a šefe…

- 1 sat i 59 minuta, 1 sat, 58 minuta i 55 sekundi…

- U što sam se uvalio… Mogu ja to. Mogu. Ako je mogla lokomotiva mogu i ja. Osim toga, priča se po selu da snimam reklame, tko zna. Možda sad snimim i prvu. Ma dobar je šef. Zna on kako mene treba motivirati. Idem nazvat ženu… Ma neću ipak. Razmišljaj Mate, razmišljaj. E babo, da si sad tu znala bi ti što treba…

Ako hoće vojnike dobit će ih. Joj, sad će šef skužit da sam lagao. Vojnici, brkovi. Agresivni vojnici. Kako je rekao. Glas gore, glas dole, glas gore… Znam! Znam, znam. Fala ti babo!

Imat ćemo vojnika koji se dere. Nek bude hladno. Malo snijega i vjetra, malo slatkiša. Vojnik će biti ljut, jako će biti ljut i spomenut će oči. Ali oči nemaju veze s bombonom.. Hm…Zjenica, oko… Imam ga, u džepu mi je – jedan bonbon.

Bit će to pozdravni govor na Sljemenu. Vojnici će se spremati za borbu. General će spomenuti zjenicu u oku, to je danas popularno, a u vojsci je uvijek jedan koji kvari disciplinu. Njemu ću dati taj jedan bonbon i on će ga izvaditi i to je to! Ne moramo platiti glumcima honorar ni za dva sata. Bit će reklama na Sljemenu. Bit će Slatka tajna u džepu i bit će vojnici… Ma bravo Mate. Smislio si svoju prvu reklamu pod snijegom, a trebalo ti je samo sat vremena. E bit će i od mene nešto…

Matin je scenarij prošao i još se uvijek ne zna tko mu je u tome pomogao.